Тражите идеје за ствари шта видјети и радити у Сарајеву? У овом посту вам кажемо све што вас очекује у овом граду Босни.
15. септембра имао сам састанак на слепо. Дуго сам чекао овај тренутак. Био сам нервозан. Била сам узбуђена. Био сам као да нисам јер се не сећам када.
Сарајево Примио нас је са плавим небом и сунцем које је горјело ... а ја сам то замислио бело и хладно! Возили смо стари, прљави трамвај који је, чини се, путовао у временском тунелу. На путу нас група деце поздравља насмејан. Да ли се та деца толико разликују од деце из 1991. године? Немогуће је занемарити то питање и тада се мој поглед губи међу сарајевским кућама, оним оним које су биле изнервиране и силоване снајперским мецима сакривеним у градским брдима. Исти они који нас тренутно окружују. Робер гледа на пут и ја имам гуске. Како је онда требало заљубити се? Твој живот је морао бити двоструко фунамбулан: виси на нитима рата на једној страни, а нит живота и / или смрти вашег вољеног с друге стране. Љубавници су двоструко храбрији.
Трамвај иде цестом с леве стране Река Миљацка, вештина мирне и мрачне воде која дели град на два дела. Одједном латински мост, овде је 1914. године убијен надвојвода Францисцо Фердинандо из Аустрије. Овде је почео Први светски рат. Већ се дирамоБашчаршија, турска четврт, историјски центар, онај који мирише на турску кафу, баклаву и наргиле.
Уживам у својој замишљеној баклави кад ме црвено-жути колоскоп упозори да се морамо спустити: то је Вијећница, зграду старе сарајевске библиотеке, данас градску вијећницу, као у ноћи између 24. и 25. августа, српске бомбе запалиле су. У том пожару су запалили више од 2 000 000 књига, милионе страница историје и поезије. У Вијећници су снимљене једне од најшокантнијих и истовремено деликатних слика босанског рата: она Ведрана Смаиловића, сарајевског виолончелиста, који је играо међу рушевинама библиотеке.
Фотограф: Википедиа
У Сарајеву смо провели 3 дана. Откуцали смо км и км ваше коже. Гледамо у њено лице. Истражујемо углове. Упознали смо његову најсјајнију причу, ону олимпијске игре зиме 1984. и најцрњу, рату.
Обишли смо тунел наде, што је омогућило улазак хране и лекова у град током његове опсаде. Налетели смо на њега Маркале маркет, истог дана када је једног дана у фебруару граната убила више од 60 људи који су били у реду да понесу кући комад хлеба. Наши кораци су прошли поред 'Сарајевске руже', трагови прекривени црвеним лаком, који су оставили бомбе и гранате у којима су погинуле 3 или више људи.
Али срели смо и једног град који жели да живи, онај с терасама и пуним чашама пива, онај са сигурним изгледом и чврстим кораком. Рат те не чини јаким, али преживљаваш га: као да твој нови живот има већу вредност, као да мораш живети за себе и за све оне који немају толико среће ...
Откривамо знатижељне приче, попут власника Кафана 'Инат Куца' да је имао своје место на истом месту где стоји Вијећница и да је дао своју земљу да би Аустријанци могли да подигну библиотеку само под два услова: кутију пуну златника и да Аустријанци растављају и монтирају своје место камен по камен преко реке! Добио је оно што је желео и данас Инат Кута стоји испред градске куће и умало му се намигне.
Савјет: Нема ништа боље од започињања доброг упознавања Сарајева, него локалног обиласка града. Ово се високо препоручује (и то на шпанском!). Кошта 17 еура и траје 2 сата.
Изгладнили смо и појели Сарајево: први залогај је бурек са шпинатом и сиром, други ћевапи са роштиља и праћен сосом кајмак, трећи са баклавом од ораха и меда и на крају смо оставили укус чаја Прозирна и укусна туркиња.
Ако бих морао да изаберем тренутак 'нашег састанка', који је неминовно постао љубавни троугао, јасно ми је: био је у сумрак када смо се суочили са сарајевском обрисом, с црте коју су формирали џамијски минарети, за звонике цркава, за бетонска чудовишта која су била свједоком доба комунизма, али посебно за силуете белих надгробних споменика који голицају небо ... Сарајево нема паркове, а све су искориштене за достојанствено сахрањивање мртвих ратних вриска свету, који је ћутао. Одједном су све минарете џамија почеле оживљавати ноћном молитвом. Било је то као да град говори са нама, као да нас загрли и желео сам да вриштим 'Волим те Сарајево', Волим те Сарајево, али граду не треба вриснути, требају му уши и поново сам сео, да га слушам и волим у тишини.
Сарајево с С тишине, патње, крви, снова преживелих. Али прије свега Сарајево са С осјећајима, моје према њој. 15. септембра имао сам састанак на слепо. 16. септембра сам већ била лудо заљубљена.
П.Д. Ако сте дошли да тражите шта шта видјети и радити у Сарајеву Имам само једну препоруку: волите је.
КОРИСНЕ ИНФО
Где да спавам: На Пансион Ривер-у смо провели 3 ноћи
Како доћи из Сарајева из Мостара: Најбоље (и најјефтиније) је возом. Узимамо ону од 07.06. Потпуно препоручљиво док пролази кроз прелепе пејзаже. Кошта око 10 КМ (5 €).
Како доћи до центра са станице: С Трамвајем 1 кошта 1,60 КМ (око 0,8 €)
Препорука: обавили смо турнеју са компанијом Сарајево Функи турнеја Топло вам препоручујемо. Ово је обилазак опсаде током којег ће вам квалифицирани водич рећи и појаснити све што се догађало током рата у Босни. Обилазак траје око 3 сата и пролази кроз неколико основних тачака Сарајева током сукоба (хотел Холидаи Инн, авенија Снипер, пијаца Маркале, тунел мира) и такође кроз олимпијску зону (боб стазе, данас) пун графита) и видиковац у планинама одакле се види цело Сарајево (и разумете како је снајперистима било лако пуцати на цивиле). Наш водич је дат, топло препоручено. Турнеја кошта 20 евра, добро утрошен новац.
