РАЗУМИЈЕВАЊЕ: РАТ БОСНЕ

Pin
Send
Share
Send

Разговор о рату у Босни није лак задатак. Много смо читали и били смо информисани и заинтересовани ... али што више знамо, то нам је компликованије разумјети догађаје. Циљ овог чланка је да вам покушамо што јасније рећи зашто је Босна живела један од најстрашнијих ратова у новијој историји.

ПРЕЦЕДЕНТИ: ЛА (ЕКС) ЈУГОСЛАВИЈА

  1. Југославија је била федерација држава која је настала после Првог светског рата. Након Другог светског рата и под вођством маршала Тита, Југославију је чинило 6 земаља: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Македонија.
  2. 1980 после Титове смрти (што га неки сматрају диктатором, али многи га описују као човека који је знао како људима донети мир и добро време) неколико националистичких покрета почиње да захтева промене у Југословенској федерацији: почињу да говоре о 'Велика Србија' с једне стране и од 'Независност' са друге ...
  3. Све је то довело до почетка Балкан Вар: Словенија се прва, 1991. године, прогласила независном,после десетодневног рата, брзог и крвавог рата, успео је. Мотиви? Углавном 3: федерација није била заинтересована за борбу са земљом која је била на страни западних сила попут Италије или Аустрије, територија није била веома велика и изнад свега ... етничка мешавина је била практично нула.
  4. Након проглашења независности од Словеније, друга држава је затражила његов одлазак из Југословенске социјалистичке федерације: Хрватска У овом случају рат би био дужи и сурови. С једне стране Хрватска војска је покушавала да прогласи своју независност, а са друге ЈНА, Југословенска народна армија која је преузела хрватске територије са већинским становништвом српског порекла.
  5. На крају сна о уједињеној Југославији, српски националистички лидер (Слободан Милошевић) и босански Србин (Радован Караџић) одлучили су да пројекат „Велике Србије“ угледа светлост и тамо где је био Србин, тамо је била и домовина. Било је то када је све почело да се урушава ...

То је била Југославија до 1991. године ...

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА: ПРИЈЕ РАТА

Босна и Херцеговина је увијек била посебно сложена и истовремено апсолутно толерантна држава. Једноставно прошетајте њеним главним градом, тужно познатим Сарајевом, у којем у неколико блокова коегзистирају џамије, православне цркве, синагоге и католичке цркве. У Босни и Херцеговини су живјели мирно Бошњаци (муслимани), Срби-православци и Босњаци-Хрвати (католици). У попису становништва 1991. године то су проценти становништва: 43,7% Бошњака, 31,3% Срба-православаца, 17,3% Бошњака, 5% осталих.

НЕЗАВИСНОСТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Након проглашења независности Словеније и Хрватске, два босанска челника (босански и босанско-хрватски) сматрали су прикладним одржавање референдума како би знали да ли се народ залаже за независност или не. Вођа и сви српско-православни посланици, супротно, одлучили су да напусте парламент у знак протеста и бојкотују тај парламент референдума, који је коначно одржан 1. марта 1992. са 67% присуства (и рушењем 99.43% у корист независности).

5. марта 1992. Босна и Херцеговина се прогласила неовисном против воље српско-православног дела земље, који је претио Бошњацима и босанским Хрватима који ће, уколико коначно прогласе независност, заузети 49% територије земље. Било је овако: 7. марта рођена је Република Српска (Република Србија). Било би лако оставити овакве ствари: један део независне земље, а други део испуњење сна о Великој Србији. Ствари, међутим, никада нису једноставне ... посебно у рату: почео је један од најмрачнијих сукоба у модерној историји ... Босански рат.

ПРВЕ ЖРТВЕ СУКОБА

Прва жртва рата је нешто што се не слаже ни с једном и са другом:

  1. За Србе, он је био отац дечка који је током прославе венчања у Сарајеву непрестано љубио заставу Србије и узвикивао националистичке пароле. Бошњак (муслиман) се почео свађати с њим и на крају га убио. Било је 1. марта 1992. године.
  2. За Бошњаке, прва жртва сукоба била је Суада Дилберовић, девојка која је марширала у знак демонстрација против предстојећег рата и која је добила пуцње пуцња од српских снајпериста. Било је то 5. априла 1992. године, дана када је Европа подржала независност Босне и Херцеговине.

РАТ БОСНЕ: АСЕДИО САРАЈЕВО

Након референдума и проглашења независности Босне и Херцеговине, нова влада наредила да се ЈНА (Југославенска народна армија) повуче у Србију. Међутим Одлучио је да остане и упише се међу редове новоформираног ВРС (Војска Републике Српске) и слиједи наредбе свог команданта, окрутна, Радла Младић. У априлу 1992. рат је био апсолутно неизбежан и Сарајевонајтоплија тачка: град је претрпео опсаде која је трајала од 5. априла 1992. до 14. децембра 1995 . ВРС је блокирао путеве, изоловао Сарајево и кладио се на брда која окружују град спремна да убије било кога непријатеља који се није предао. Подсекретар за струју, воду, храну и лекове је смањен. Град је био сам, окружен снајперима и напуштен својој судбини. Његова једина одбрана била је босанска војска која је, иако по броју бодова са Србима, претрпела ембарго на оружје и једва успела да одржи контролу над градом.

Сарајево је проживјело своју најгору ноћну мору: долазила је зима и викао „Пазите, снајпере!“ (Пазите, снајпериста) је био свакодневни хлеб града који је буквално гладовао. Током наше посете Сарајеву били смо у могућности да учествујемо у турнеји (супер препоручљиво) која детаљно објашњава како се све догодило. С обзиром, наш водич, рекао нам је да су током првог рата, када није било хране, људи долазили да једу супу направљену од маховинастог камења (једина "храна" која садржи витамине). Очај је постајао све већи: ВРС је почео бомбардирати град (парламент, џамије, цркве, сједиште новина Ослобођење, Вијећница - тренутна Вијећница - која је између својих зидова држала хиљаде и хиљаде хисторијских књига о Босни ...) . Почели су и напади на цивиле (нажалост познат је напад на пијацу Маркале, где је у бомби погинуло 68 људи, а 114 је рањено, али није било напада на болнице и друга варварства као што су систематска кршења и убиства).

Фотограф: ОДД АНДЕРСЕН / АФП / Гетти Имагес

Већина војника који су чинили редове ВРС-а били су људи ниског обима који су им испрани мозгом идеја о 'Великој Србији' која је претходно поразила 'Турке' (Бошњаке) они би револуционирали и побили све Србе. Српска пропаганда продавала је као "исламске фундаменталисте" неке муслимане који су јели свињетину и пили алкохол (већина босанских Муслимана је породично наслеђе: у прошлости, када су Турци стигли у Босну, велики део становништва је постао једноставно зато што је Муслимани су плаћали скоро нулту накнаду, док су католици и православци морали да плаћају 10 пута веће стопе.)

Многи српски војници проводили су своје дане пијући и пуцајући у цивиле као да је игра (било је и оних који су се кладили на убиство великог броја деце, који су желели да виде колико мушкараца може убити истим хицем, коме је био посвећен силовање жена у селима ...). Ма дај, Босански рат је био једна од страница човечанства којој је требало више крви да би се написала.

Фотограф: Википедиа

Многи верују да су жртве рата само Бошњаци. Није тачно, чињеница је кључна: само у Сарајеву 35% бракова било је измијешано, то значи да босански муслимани нису живјели само поред босанских Срба (православаца) и босњака-Хрвата (католика), већ и у У многим случајевима породицу су формирали отац једне етничке групе, мајка другог и бака и деда друге.

ТУНЕЛ САРАЈЕВО

Средином 1992. УН су стигле у Босну покушати заштитити и помоћи становницима Сарајева и окупираних подручја. Његов највећи успех био је натерати Србе да им дају Контрола аеродрома у Сарајеву, одакле су авиони стизали и одлазили са хуманитарном помоћи. Још једна велика чињеница донела је мало наде граду: 1993 а тунел који је пролазио испод аеродрома и дозвољавао улазак хране, лекова и оружјаод планина ван српске контроле до града. Доћи до почетка тунела била је ризична компанија, морали сте прећи бескрајну „Авенију снајпера“, названу по томе што је била лака мета да бисте имали неколико незаштићених прелаза. Глад је, међутим, била јача од страха, а Сарајевски тунел је видео хиљаде људи који су пролазили кроз његове уске ходнике који су се борили да остану живи.

ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ

Вероватно да је разлика између ратова Словеније и Хрватске у односу на Босну била у расподјели становништва. Објашњавам: у Словенији скоро да није било Срба, па је након проглашења независности и брзог и крвавог рата то било заоштравање. У Хрватској, будући да је територија са већим процентом хрватских Срба у становништву, рат је трајао дуже и имао је жешће силе (ионако је био ограничен на специфична подручја). У Босни је рат био крвав и бруталан јер није било јасних етничких територија: сви су били помешани са свима и било је тешко одлучити ко је то подручје. Решење? Етничко чишћење

Тхе етничко чишћење Било је то најстрашније лице рата који никада није требао бити прави. Циљ је био „очистити“ подручје које је присилило становнике етничке групе да напусте. Ако су се одупирали, мучили су их и убијали. Сврха је била омогућити стварање 100% етнички чистих држава. Такође је уклоњен сваки културни и верски симбол: места богослужења и гробља немилосрдно су срушена. Најпознатији случај је био Сребренички геноцид у којем је убијено око 8000 муслимана.

Где је био остатак света?

Ово је питање које се највише врти у нашим главама:Где је он био у остатку света док су Сарајево - и Босна - живели у паклу? Не само да је међународна помоћ (уклањање хуманитарне) мисере, већ је као машкарана шала босанској влади успостављен ембарго на оружје: речено је више оружја, више крви. Али ... је ли најбоље рјешење оставити становнике Сарајева под непријатељском ватром, као да је град велика замка? Вас Билл Цлинтон који је иступио да помогне Босни када Након сребреничког геноцида, одлучио је да пошаље трупе НАТО-а који су започели бомбардовање Србије, базу за крај рата ...

КРАЈ РАТА: РАЗЛОГИ

Босански рат није имао побједника. Сукоб се знатно завршио из 3 разлога:

  1. НАТО је почео бомбардовати Србију након масакра у Сребреници (многи Босанци сматрају да је Сребреницу предала 'властита влада пошто је НАТО-у био потребан' снажан 'мотив да би могао деловати против Србије ... као да се све што се догодило до тај тренутак није био довољан!)
  2. Војници босанских Срба након година рата без да су испунили свој сан о уједињеној Великој Србији били су потонути у депресији, осетили су се издајом од својих вођа који су им обећали просперитетну нацију и почели су да се умарају „игри“ која је предуго трајала.
  3. Није преостало етничко чишћење: многи сматрају да је предаја Србије заиста 'испуњени циљ'.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА НАКОН РАТОВА

21. новембра 1995. год. у Дејтону (САД)Алиа Изетбеговић (председник Босне), Фрањо Туђман (председник Хрватске) и Слободан Милошевић (председник Србије) потписали су мировни споразум да је 14. децембра 1995. потврђено у Паризу.

Дејтонским споразумом, Босна је подијељена на два дијела (Република Српска са 49% територије на којој живе Босанци-Срби и Хрватска-муслиманска федерација (Федерација Босне и Херцеговине) са 51% територије, подељено у 10 кантона, где живе муслимани Босанци и Хрвати Босанци без мешања. Ако је Дејтонски споразум дозволио крај рата, није му толико помогло да фаворизује интеграцију три укључене стране: у Босни је мир био (и јесте) мир без осуде и земља је претворена у франкенштајнску државу. Овакав утисак стекли смо: С једне стране су Срби са својом Републиком Српском, националистичког печата (препун застава Србије, ћирилицом ...) који не губе наду да ће их Европа прихватити као аутономну државу. С друге стране, босански Хрвати не завршавају у босанско-муслиманској федерацији док Босански муслимани, они који су највише патили од ужаса рата, Не заборављају све што се догодило или гледају у будућност.

Данас у Босни живи 48% Бошњака, 32% Срба, 14% Хрвата и 5% осталих.националности. Разлика од почетка рата је та Свака група живи географски одвојена: ако су прије сви живјели са свима, данас је раздвајање евидентно. На пример, у Републици Српској 97% становника су Срби (пре сукоба било је 54%), у Хрватско-муслиманској федерацији Бошњаци су 73% (пре него што су били 52%).

Ето 3 велика проблема у савременој Босни:

  1. Корупција (Ми то живимо у првом лицу „захваљујући“ полицији Републике Српске “(испричаћемо вам причу).
  2. (Скоро) нулл меритоцраци: То је један од разлога зашто велики део младог становништва Босне напушта земљу у потрази за бољом (и поштенијом) будућношћу.
  3. Устав обавезује грађане да се сами дефинирају у једној од три главне етничке групе (Бошњаци: муслимани; босански Срби: православни; босански Хрвати: католици). Остали (Јевреји, Цигани ...) су изостављени: на пример, не могу се представити на званичним позицијама као што су заменик или председник републике.

БРОЈ РАТОВА

  • У Сарајеву је укупно уништено 35.000 зграда и скоро све су оштећене.
  • Град је биљежио око 330 удара метака дневно.
  • Запис је забиљежен 22. јула 1993. године, када је Сарајево задобило 3.777 удара пројектила.
  • Током рата више од 20 000 босанских жена и девојака силовано је од стране српских трупа, а у неким случајевима су се трансформисале у сексуалне робове и месецима мучиле. Резултат тога су била такозвана 'деца рата', рођена од босанске мајке, коју су силовали српски војници. О овој теми савјетујемо вам да прочитате књигу „Најљепша ријеч“ Маргаретх Маззантини. Иако је већина силовања била од Срба до Муслимана, било је и случајева кршења православних Срба од стране Босанаца.
  • У Сарајеву готово да и нема паркова: сви су током опсаде коришћени као гробља за сахрањивање мртвих.
  • Укупно је у Сарајеву жртава рата било 11.541. Више од 1.600 жртава била су деца.
  • У Босни је било око 200.000 жртава рата (више од половине жртава су били цивили).
  • Нестало је око 30.000, а у годинама након завршетка рата откривено је око 300 масовних гробница (у 90% случајева жртве су били босански муслимани)
  • Било је више од 2.000 жртава ампутација.
  • Избеглих и прогнаних било је више од 1.000.000.
  • 1.425 дана било је оних које је Сарајево провело под опсадом.

Па, знамо да је овај пост био монументални тостон, али то је било нешто што након посете земљи нисмо могли да делимо. Постоји много незнања о балканском рату (а посебно о рату у Босни) и надамо се да смо успели да разјаснимо неку сумњу. Остаје само жеља да ужас који је проживио у Босни може бити упозорење за будућност, мада се чини да је способност да се не научимо на грешкама из прошлости у људском стању ...

Препорука: Направили смо супер занимљив обилазак који је сасвим добро разјаснио све што се догађало током рата у Босни. То траје око 4 сата и пролази кроз неколико основних тачака Сарајева током сукоба (Хотел Холидаи Инн, Авенуе оф Снајперс, Тржница Маркале, Тунел мира) и такође кроз олимпијску зону (боб стазе, данас пуне графити) и видиковац у планинама одакле се види цело Сарајево (и разумете како је снајперистима било лако пуцати на цивиле). Више информација овде.

Pin
Send
Share
Send

Видео: Ratovi prolaze, ljudi ostaju - dokumentarni film o Đorđu Balaševiću (Може 2024).